Intervju: Momir Ilić

DOK TRAJE UTAKMICA MOBILNI ISKLJUČUJEM ! 

Kapiten rukometaša reprezentacije Srbije Momir Ilić govori o očekivanjima od olimpijskog turnira, ali i o svojim „ritualima” uoči mečeva. 

Momir Ilić (31) osvojio je sve najveće trofeje u klupskoj konkurenciji, u kojem ima i dve titule prvaka Evrope s nemačkim Kilom, ali smatra da u nacionalnom timu može da postigne i više od srebra na „Evru 2012” u Beogradu. Prva šansa za to su Olimpijske igre u Londonu, koje naša selekcija počinje protiv Španije, 29. jula.

O najvećoj smotri sporta, na kojoj kao i svi njegovi saigrači debituje, ali i o nekim važnim „ritualima” uoči mečeva, Momir Ilić govori u intervjuu za „Politiku”. Donosimo detalje.

U svakoj izjavi naših rukometaša oseća se optimizam. Na čemu se on temelji?

Pre svega na tome što znamo da svako od nas vredi samo onoliko koliko je spreman da se podredi timu. Svoje nade u visok plasman baziramo na timskom duhu. Cilj nam je da ponovimo sve ono što nas je krasilo zimus na Evropskom prvenstvu u Beogradu, kolektivni duh, čvrsta odbrana i dobra atmosfera, jer samo tako možemo da ostvarimo planove. Postali smo tim i siguran sam da ćemo tako nastaviti.

Rukomet je do prošle zime važio kod nas za sport na stranputici, reprezentativci nisu imali bogzna kakav „rejting u narodu”, a sada vas svi vole? Kako ste to postigli?

Ljudi iz sporta, ali i narod, prepoznaju naš timski duh i želju da pružimo sve što možemo reprezentaciji koja je iznad svakog pojedinca. To nam je nedostajalo ranije a to smo dostigli na poslednjem Evropskom prvenstvu. Obećavam da idemo u London da budemo učesnici a ne gledaoci. Ostavimo po strani to što smo debitanti, kao i adaptaciju na olimpijske igre, ali i to što ćemo se naći među najvećim zvezdama svetskog sporta. 

Grupa u kojoj su naši rukometaši (B: Srbija, Španija, Hrvatska, Danska, Južna Koreja i Mađarska) nazivaju „grupom smrti”. Kako preživeti takvo društvo?

Kad ste u grupi u kojoj maltene svako svakoga može da pobedi, onda ima dosta, da tako kažem – izmešanih rezultata. Ako dobro startujemo, imaćemo velike šanse za četvrtfinale (prva četiri mesta u grupi), gde bi cilj bio da izbegnemo Francuze koji su ubedljivo favoriti za titulu. Posle bi mogao da sledi lakši put.

Koliko vas je promenio uspeh na „Evru 2012”?

Ostao sam isti, kao i moj odnos prema dresu sa državnim grbom. U klupskom rukometu osvojio sam sve, a počeo sam s reprezentacijom i zato mi je uvek bila želja da s njom dostignem vrh. Nema lepšeg osećaja nego kad obraduješ svoj narod. Ovih dana razmišljam o tome što je bilo dobro na šampionatu u Beogradu da bismo to ponovili u Londonu, a ono što nije valjalo da ispravim.

Kako provodite veče uoči važne utakmice?

Uvek sam u nekim ritualima. Volim nešto da pročitam, da pogledam neki film, nekad odem u šetnju... Uvek nađem način da se sklonim od svih nevažnih stvari a sve su mi nevažne kad se igra velika utakmica. Kad igram utakmicu telefone isključujem, ne razgovaram ni sa kim, jer ne želim da me bilo šta remeti. Tako radim i u klubu.

Šta čitate uoči utakmica?

Sve zavisi, nije bitan žanr. Recimo, čitav šampionat u Beogradu čitao sam knjigu Žarka Lauševića, a sad čitam „Kaluđer koji je prodao svog Ferarija”. Bitno mi je da me knjiga opušta.

A koja je konkretna uloga tih „rituala” koje ste pomenuli?

Kada je veliki meč, nije potrebno ništa dodatno da biste bili naoštreni, već vam treba nešto da vas smiri, da mirne glave uđete u meč. A kad je utakmica manjeg značaja, poželjni su neki rituali. Treba vam smirenost da bi ste rešili meč u kome jedna lopta presuđuje, a kad je slabiji meč neophodna je i posebna motivacija.

Kažete da u jednom trenutku isključujete telefon. Za koga je rezervisan poslednji poziv?

Za suprugu Maju. Kao bivša sportistkinja (odbojkašica) vrlo dobro zna šta može da mi kaže a da me ne opterećuje. Sportisti se najbolje razumeju. Neki drugi ljudi, iz najbolje namere, kažu nešto što bi moglo da naruši moju koncentraciju.

-----------------------------------------

Od Aranđelovca do Kila

Ime i prezime: Momir Ilić

Datum rođenja: 22. 12. 1981.

Mesto rođenja: Aranđelovac.

Visina: 200 cm.

Težina: 100 kg.

Mesto u timu: levi bek.

Hobi: tenis, internet.

Karijera: Šamot iz Aranđelovca 1992-2001, Kolubara iz Lazarevca 2001/2002, Fidelinka iz Subotice 2002-2004, Gorenje (Slovenija) 2004-2006, Gumersbah (Nemačka) 2006-2009, Kil (Nemačka (2009 – ?).

Najveći uspeh s reprezentacijom: srebro na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2012.

Najveći uspeh s klubom: prvak Evrope 2010. i 2012 (oba puta sa Kilom).